ORGANIZACIONO-KADROVSKA STRUKTURA I OBIM RADA KLINIKE
Klinika za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KliniÄkog centra Srbije (KVEH KCS) je zdravstvena ustanova tercijarnog ranga i nacionalna referentna ustanova za dijagnostiku i hirurÅ¡ko leÄenje oboljenja, povreda i uroÄ‘enih mana krvnih sudova. Uz to, godinama unazad, jedina je ustanova u Republici Srbiji koja hitne sluÄajeve iz oblasti vaskularne hirurgije zbrinjava bez prekida – 24 sata, svakog dana u godini. Kao takva, Klinika poseduje obimno iskustvo, u svetskim razmerama, u tretmanu najÅ¡ireg spektra vaskularnih lezija, ukljuÄujući tu najsloženije, primarne i reoperativne elektivne, kao i najdramatiÄnije urgentne sluÄajave.
Ranije u sastavu Instituta za kardiovaskularne bolesti, Klinika funkcioniÅ¡e kao samostalna organizaciona jedinica u okviru KCS od novembra 2009. godine. Funcionalnu celinu KVEH KCS saÄinjavaju:
- Ambulanto-polikliniÄko odeljenje sa Kabinetom za ultrazvuÄnu dijagnostiku,
- Odsek za kardiovaskularnu dijagnostiku i endovaskularne intervencije (Angiosala),
- Prvo kliniÄko odeljenje,
- Drugo kliniÄko odeljenje,
- Odeljenje poluintenzivne nege,
- Odeljenje intenzivne nege,
- Odeljenje operacionog bloka,
- Odeljenje anesteziologije sa reanimatologijom,
- Odsek za transfuzionu medicinu,
- Biohemijsko-hematološka laboratorija,
- Služba fizikalne perioperativne rehabilitacije,
- Služba patološke dijagnostike,
- Apoteka,
- Služba za administrativno-tehniÄke poslove.
Direktor Klinike je prof. dr Lazar Davidović. Glavna sestra Klinike je v.m.s. SlaÄ‘ana Nikolić, a tehniÄki sekretar i koordinator KlinikeRenata ÄŒikeÅ¡. Trenutno je u Klinici zaposleno 20 lekara i 69 medicinskih sestara i 3 med. tehniÄara.NaÄelnik Ambulanto-polikliniÄkog odeljenja je doc. dr Dragan Marković, a glavna sestra v.m.s. Milena Ćirović.
Radnim danima, pacijente u Ambulanti pregledaju, u 3 ordinacije, vaskularni hirurzi koji rade po sistemu dnevne rotacije, dok su stalno zaposleni u Kabinetu za ultrazvuÄnu dijagnostiku dr sc. Dragan Vasić, internista-angiolog, dr Oliver Radmili i dr Milica VraneÅ¡.
Kabinet za ultrazvuÄnu dijagnostiku raspolaže sa 3 savremena aparata za kompletnu ultrasonografsku vaskularnu dijagnostiku. Tokom 2009. godine u Ambulanti je obavljeno ukupno 37.830 pregleda, od Äega 13.993 ultrazvuÄnih, tako da je gotovo 60% pregledanih pacijenata, pored fizikalnog ispitivanja, podvrgnuto i nekom obliku dopunske neivazivne, dopler ili dupleks- sonografske dijagnostike (Slika 1: godiÅ¡nji broj pregleda u Ambulanti u periodu 1998–2009).
Å ef Odseka za invazivnu vaskularnu dijagnostiku je prim. dr MomÄilo ÄŒolić, koji saraÄ‘uje sa radiolozima dr NebojÅ¡om Kecmanom i dr Vladimirom Cvetićim; glavna sestra Odseka je v.rad. tehn. Biljana Äurevska. Tokom 2009. godine, u savremeno opremljenoj Angiosali izvedeno je ukupno 1648 invazivnih dijagnostiÄkih procedura i 414 transkateterskih endovaskularnih intervencija na arterijskom sistemu (Slika 2).
Od toga, kod 25 pacijenata endovaskularno je reparirana aneurizma aorte (17 EVAR i 8 TEVAR-procedura). Rastuća zastupljenost minimalno-invazivnog tretmana vaskularnih lezija tokom protekle decenije (slika 3) odraz je svetskog trenda koji Klinika sa uspehom prati.
Stacionar Klinike raspolaže sa ukupno 55 bolesniÄkih postelja. GodiÅ¡nje se u proseku hospitalizuje i dijagnostikuje oko 3000–3500 pacijenata.
NaÄelnik Prvog kliniÄkog odeljenja (18 postelja sa ispunjenim kriterijumima za opÅ¡tu negu) je doc. dr Miroslav Marković. Odeljenski lekari su dr SiniÅ¡a Pejkić, asist. dr Marko DragaÅ¡, i dr Igor Banzić. Glavna sestra je v.m.s. Anita Budalić.
NaÄelnikDrugog kliniÄkog odeljenja (16 postelja) je prof. dr Živan Maksimović. Odeljenski lekari su dr Ilija Kuzmanović, dr Nenad Jakovljević, dr Dragica Jadranin, i dr Igor KonÄar. Glavna sestra je v.m.s. Dragana Mitreski.
NaÄelnik Odeljenja poluintenzivne nege (12 postelja sa kriterijumima za poluintenzivnu negu) je dr sc. Ilijas ÄŒinara, viÅ¡i nauÄni saradnik. Odeljenski lekari su dr Predrag Äorić i dr Nikola Ilić. Glavna sestra je v.m.s. Zorica Janjević.
NaÄelnik Odeljenja intenzivne nege, u novembru 2010. u potpunosti renovirane i opremljene najsavremenijom opremom (9 postelja sa kriterijumima za opÅ¡tu i specijalnu negu) je doc. dr Slobodan Cvetković. Odeljenski lekari su dr Andreja Dimić i dr SaÅ¡a Milivojević. Glavna sestra je v.m.s. Mirjana Banović.
NaÄelnik Odeljenja operacionog bloka i zamenik direktora Klinike je doc. dr DuÅ¡an Kostić. Glavna sestra je instrumentarka Svetlana PrebiraÄević. Operacioni blok Äine 3 operacione sale, na raspolaganju 24 sata dnevno. U 2009. godini uradjeno je ukupno blizu 2000 operacija, od Äega 1714 rekonstruktivnih “od glave do peteâ€, 406 na aorti (Slika 4).
Å irok spektar konvencionalnih („otvorenih“) vaskularnih hiruÅ¡kih procedura koje se u Klinici izvode rutinski obuhvata: rekonstrukcije ekstrakranijalnog karotidnog segmenta (endarterektomija, everziona i klasiÄna, rekonstrukcije graftom, i dr.); anatomske i ekstra- anatomske procedure na proksimalnom delu grana luka aorte (Slika 5)
Karotidne rekonstrukcije u periodu 1992–2009); operativno lecenje vaskularnog sindroma gornje aperture toraksa; resekcije aneurizmi aorte, ukljuÄujući tu aneurizme descendentne torakalne, torako-abdominalne aorte, aortoilijaÄne aneurizme, i rupturirane aneurizme; reparacije ilijaÄnih i perifernih arterijskih aneurizmi; aortobifemoralne rekonstrukcije zbog okluzivne bolesti aortoilijaÄnog segmenta; varijante ekstraanatomske revaskularizacije donjih ekstremiteta (aksilo(bi)femoralni, femorofemoralni, transopturatorni, lateralni bajpas, i dr.); sve vrste femoro-distalnih arterijskih rekonstrukcija; operativno zbrinjavanje povreda svih krvnih sudova; embolektomije i trombektomije svih arterijskih segmenata; operativno lecenje tumora koji angažuju krvne sudove (tumor karotidnog tela, retroperitonealne neoplazme), i dr. Posebno obimno iskustvo, po kome je prepoznatljiva u meÄ‘unarodnim okvirima, Klinika ima sa rekonstrukcijama aorte (Slika 6: Rekonstrukcije abdominalne aorte u periodu).
Tokom poslednje decenije Klinika se afirmisala kao jedina ustanova u zemlji u kojoj se rutinski izvode i najsloženiji vaskularni rekonstruktivni zahvati, na torakoabdominalnoj aorti. Sa blizu 850 pacijenata operisanih zbog rupture aneurizme abdominalne aorte (period 1990–2010), Klinika ima jedno od najvećih iskustava u svetu u hitnom zbrinjavanju te letalne vaskularne “katastrofe†koja neposredno ugrožava život pacijenta i nalaže prvostepenu hitnost u rešavanju.
Å ef anestezioloÅ¡kog odeljenja je prof. dr Radomir SinÄ‘elić. AnestezioloÅ¡ki tim Klinike Äine dr Biljana Tanović, dr Biljana BariÅ¡ić, dr Aleksandra Milovanović, dr Milica VjeÅ¡tica-Mrdak, dr NataÅ¡a Ristanović, dr Anka Labus, dr Jelena Varnai-ÄŒanak, i dr Maja Novović. Glavna sestra je v.m.s. anestetiÄarka Nada Živojinović. Ova radna jedinica ispunjava tekuće obaveze u redovnom operativnom programu i svakodnevna 24-Äasovna dežurstva u Odeljenju intezivne nege. Samo u poslednja 2 meseca 2009. godine (od osamostaljenja Klinike) izvedeno je 145 opÅ¡tih anestezija i 258 regionalnih anestezioloÅ¡kih intervencija. Teži se stalnom usavrÅ¡avanju rutinskih i osvajanju savremenih anestezioloÅ¡kih tehnika, kao Å¡to su, u Klinici već odavno u svakodnevnoj upotrebi, regionalna anestezija kod karotidnih operacija, visoka torakalna epiduralna analgezija, i druge procedure. UspeÅ¡nijem radu doprineće novi visokotehnoloÅ¡ki sistem monitoringa u Odeljenju intezivne nege i Operacionom bloku
Å ef Odseka za transfuzionu medicinu je transfuziolog dr NebojÅ¡a Savić. Pored njega, u Odseku radi dr Tina KoÄica. Glavna sestra transf. tehn. Slavica Kurazini. Zahvaljujući primeni savremenih transfuzionih strategija, posebno sistema za intraoperativno spasavanje krvi (Slika 7) postižu se znatne finansijske uÅ¡tede i, u isto vreme, doprinosi sigurnijem i uspeÅ¡nijem leÄenju pacijenata.
Kao nastavna baza Medicinskog fakulteta i referentna vaskularna ustanova, Klinika je aktivna na polju nauÄnoistraživaÄkog rada i struÄno-nauÄne edukacije (viÅ¡e o tome u rubrikama “NauÄnoistraživaÄki rad†i “Edukacijaâ€). IzmeÄ‘u ostalog, iz steÄenog obimnog kliniÄkog iskustva, proistekli su Nacionalni vodiÄi za urgentnu vaskularnu hirurgiju i vaskularne graftove i Nacionalni konsenzus dokument i vodiÄ za lekare „Profilaksa, dijagnostika i leÄenje bolesti vena i limfatika“.
Ceo organizacioni sistem povezan je kompjuterizovanim informacionim sistemom (Slika 8), koji doprinosi preciznoj evidenciji, boljoj koordinaciji i funkcionalnosti rada Klinike, u interesu uspeÅ¡nijeg leÄenja pacijenata. U skladu sa savremenim tehnoloÅ¡kim napretkom, u Klinici je u planu osnivanje posebnog Tima za medicinsku informatiku, Å¡to bi trebalo da dodatno poveća potencijal i efikasnost Sistema.
