PREVENCIJA VASKULARNIH OBOLJENJA

Vaskularna oboljenja (koronarna bolest, cerebrovaskularna bolest i bolest perifernih krvnih sudova) su jedan od najčešćih razloga smrti u celom svetu. Pacijenti koji su suočeni sa ovim teškim oboljenjima vode konstantnu životnu borbu, čiji ishod najčešće neizvestan. Povećana stopa morbiditeta i ekonomsko opterećenje uzrokovano ovim oboljenjem, značajno doprinose sniženju kvaliteta života ovih pacijenata. U osnovi oboljenja leže svima dobro poznati faktori rizika; pušenje, povećanje masnoća u krvi, šećerna bolest, povišen pritisak i fizička neaktivnost. Neki faktori rizika kao što su dob i porodično opterećenje ne mogu se kontrolisati, ali se zato sa ostalim faktorima rizika možemo i moramo izboriti.

Pušenje

Pušenje je najznačajniji faktor rizika za razvoj vaskularnih oboljenja koji u značajnoj meri doprinosi pogoršanju vaskularnog statusa pogotovo kod pacijenata sa šećernom bolešću. Posebno rizična grupa bolesnika su pacijenti sa takozvanom Burgerovom bolešću kod kojih u ranoj fazi zbog „alergije na nikotin“ dolazi do razvoja gangrene stopala. Prekid pušenja značajno smanjuje simptome periferne vaskularne bolesti i smanjuje mogućnost sistemskog i lokalnog pogoršanja. Procenjuje se da pušači imaju za oko 50% veći rizik od nastanka infarkta mozga, u odnosu na nepušače. Prestanak pušenja, pak, značajno smanjuje rizik šloga. Osim toga, rizik koronarne bolesti se smanjuje za oko 50% u roku od 1 godine po prestanku pušenja, i spušta se na nivo uporediv sa onim kod nepušača u roku od 5 godina.

Povišene masnoće u krvi

Snižavanje visokih koncentracija holesterola (naročito LDL holesterola il tkz“lošeg holesterola“) i triglicerida sa povećanjem vrednosti HDL ili „dobrog holesterola“ čini osnovu tretmana povišenih masnoća u krvi. Ako se aktivnim vežbanjem i dijetalnom ishranom vrednosti masnoća u krvi ne snize, izvesni lekovi (statini) mogu doprineti stabilizaciji lipidnog statusa.

Šećerna bolest

Ako imate šećernu bolest neophodno je redovno kontrolisati vrednost glukoze u krvi, u čemu je neophodan aparat za ličnu upotrebu (glukozometar). Vrednosti glukoze veće od 7.0 mmol/L povećavaju rizik od vaskularnih komplikacija na krvnim sudovima oka, bubrega, srca, mozga i nogu. Redovna higijena i toaleta stopala je neophodna da bi se sprečila mogućnost kožnog oštećenja koje može potom progredirati u gangrenu. Uspehu tretmana doprinosi angažovanje interdisciplinarnog tima, koji uključuje infektologa, pedikira, kardiologa, dijabetologa i vaskularnog hirurga.

Povišen pritisak

Pritisak veći ≥ 160/95 mmHg i njegovo lečenje su od prvenstvenog značaja u prevenciji šloga. Relativni rizik šloga kod pacijenata sa visokim pritiskom u odnosu na normotenzivne osobe (pritisak manji od 140/90 mmHg) je 3,0 kod muškaraca, a 2,9 kod žena; čak i granično povišene vrednoti pritiska povećavaju rizik šloga za 50%!

Fizička neaktivnost

Neophodna je fizička aktivnost najmanje 30 minuta dnevno. Ukoliko to nije moguće brži hod u tom trajanju može biti dovoljan.

Faktori rizika se ne mogu izlečiti, ali se značajno mogu redukovati, a samim tim se rizik od vaskularnih oboljenja može drastično smanjiti. Kako Vi sebi možete praktično pomoći?

  • Prekinite sa pušenjem
  • Aktivirajte se
  • Zdravo se hranite
  • Održavajte telesnu masu u opsegu
  • Sledite preporuke lekara